Vlada Srbije usvojila je na sednici 5. aprila Predlog zakona o otpisu kamate na dospele obaveze po osnovu određenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

                          

Prema tom predlogu, kako je saopštila vladina pres služba, kamate će biti otpisane obveznicima koji podnesu zahtev do 30. juna 2013. godine.

Otpis kamata predviđen je za dugove po osnovu naplate poreza na dohodak građana, uključujući i porez na prihode od samostalne delatnosti, porez na dobit preduzeća, porez na prenos apsolutnih prava, porez na nasleđe i poklon, porez na promet, porez na registrovano oružje, porez na fond zarada, porez na finansijske transakcije, doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinose za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Vlada je predlažila da kamate budu otpisane uz uslov da je obveznik do dana podnošenja zahteva uplatio glavni dug za obaveze do 31. decembra 2011. godine.

Tim predlogom, kako je objašnjeno, Vlada pomaže oživljavanje i razvoj privrede i omogućava se da se privreda i preduzetnici, kao i fizička lica, rasterete neplaćene kamate, kako bi bili u mogućnosti da efikasnije izmiruju tekuće obaveze.

Izvor: www.ekapija.com

 Nova najniža cena radnog sata upravo je startovala i uprkos buntu poslodavaca, neće se menjati sve do marta iduće godine. Tako minimalna zarada (20.010 dinara) i prosečna februarska plata (40.003 dinara) nikada nisu bile tako blizu jedna drugoj, pa iz tog razloga poslodavaci najavljuju bojkot kolektivnih ugovora, odnosno opstrukciju toplih obroka i regresa.

Ipak, čini se da je većina njihovih "pretnji" zapravo pucanje u prazno jer će novu satnicu uglavnom, kao i do sada, najviše poštovati državna preduzeća, dok će zaposleni u privatnim firmama prolaziti po starom.

- Pristajemo da radnicima koji žive od minimalca isplaćujemo novu uvećanu cenu rada, ali ne i da se linearno povećaju plate svima ostalima - objašnjava Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije.

- Zato ćemo predložiti sindikatima da se u obračunu prosečnih zarada kao koeficijent uzima stari iznos. Ukoliko ne dobijemo pristanak, povući ćemo svoje potpise sa svih kolektivnih ugovora.

 Spisak radnika sa beneficiranim radnim stažom biće izmenjen do kraja godine. Republički Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje će uraditi reviziju čak 286 radnih mesta kako bi se uverio u opravdanost pojedinih beneficija. A istovremeno će u obzir uzeti i zahteve NIS "Naftagasa" i JKP "Gradska čistoća" da se delu zaposlenih iz ovih preduzeća uvedu nove beneficije pri računanju staža.

- Fond PIO će, prema planu za ovu godinu, uraditi reviziju u crnoj i obojenoj metalurgiji - najavljuje Miloš Labudović, koordinator za staž osiguranja sa uvećanim trajanjem u Fondu PIO.

- Na ukupno 286 radnih mesta će se ponovno ocenjivati uslovi rada, a samim tim i potreba da se na tim poslovima staž računa sa uvećanim trajanjem.

 Udruženje poslodavaca "Poslodavac" zatrazilo je u petak (23. mart 2012.) da Vlada Srbije poveća neoporezivi deo zarade sa 7.310 na 13.000 dinara, ukoliko se primeni odluka o povećanju minimalne cene rada.

Prema odluci Socijalno-ekonomskog saveta, minimalna cena radnog sata biće povećana od 1. aprila sa 102 na 115 dinara.

"Utvrdjivanje minimalne cene rada od 115 dinara po času nije u sladu sa Zakonom o radu, ne odražava realno stanje u privredi Srbije i ugrožava tekuću likvidnost privrede", piše u saopštenju "Poslodavca".

                             

To udruženje je predlažilo da se povećanjem neoporezivog dela zarade obezbedi ravnomerno opterećenje privrede i državnog budžeta, kako bi se usled povećanja minimlane cene rada sprečilo dalje otpuštanje zaposlenih.

Udruženje "Poslodavac" nije član Socijalno-ekonomskog saveta a među njegovim članicama su "Srbijagas", "MK grupa", "Jugoimport SDPR", "IMT grupa", Privredna komora Beograda, "Centroproizvod", "Jat", "Mona", "Jugohemija", kompanije iz sastava "Delta grupe".

Izvor: Beta

 Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) omogućila je da nezaposleni na njenoj evidenciji dobiju savetnika za zapošljavanje i da zajedno sa njim naprave indivudualni plan zapošljavanja.

"Individualni plan podrazumeva različite aktivnosti dogovorene sa savetnikom. Na osnovu zajedničke procene predlažu se određene mere i aktivnosti koje je neophodno da se preduzmu ukoliko se aktivno traži posao, a za savetnika on predstavlja instrument za dalji individualni rad", objavila je NZS na svojoj internet strani.

Kako se ističe, važno je da individualni plan zapošljavanja bude doživljen kao vlastiti plan aktivnosti koje treba preduzeti.

 Minimalna neto zarada po radnom satu biće povećana od aprila za 13 dinara i iznosiće 115 dinara, odlučio je u ponedeljak (12. marta 2012.) Socijalno ekonomski savet.

Kako je saopšteno iz tog tripartitnog tela, za period januar - mart ove godine minimalna neto zarada će ostati nepromenjena i iznosiće 102 dinara po radnom satu.

                             

Odluka o povećanju minimalne neto zarade po radnom satu važiće, kako se navodi, do februara naredne godine.

Navodi se da će Vlada Srbije od aprila povećati neoporezivi deo zarade na iznos od 10.000,00 dinara.

Savet je usvojio i zaključak kojim je ministru rada i socijalne politike Rasimu Ljajiću preporučio da donese odluku o proširenom dejstvu Posebnog kolektivnog ugovora za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala na sve poslodavce u Republici Srbiji u ovom sektoru.

Za predsedavajućeg Saveta u periodu mart 2012. - mart 2013. godine izabran je Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije.

Socijalno ekonomski savet čine predstavnici Vlade Srbije, reprezentativnih sindikata i Unije poslodavaca Srbije.

izvor: Tanjug

 U Srbiji, prema procenama sindikata, zdravstvene knjižice nisu overene čak 100.000 radnika i odlukom Vlade Srbije tim radnicima je omogućeno da mogu da ih overe, rekao je juče u Kragujevcu ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić.

                          

- Radnici ne mogu da budu kolateralna šteta nesavesnih poslodavaca koji ne uplaćuju poreze i doprinose, a između ostalog i za zdravstveno osiguranje, zbog čega je Vlada Srbije odlučila da tim radnicima omogući da narednih šest meseci imaju overene zdravstvene knjižice - rekao je Ljajić.

Naglašavajući da će taj zaključak Vlade Srbije biti realizovan preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, Ljajić je rekao da će "odluka biti produžena i posle tih šest meseci, ukoliko se ne nađe neko drugo rešenje za te radnike".

Izvor: www.ekapija.com

 Među nezaposlenima čak 54,6 odsto ljudi traži posao duže od četiri godine pa je veliko pitanje koliko su njihova znanja i veštine relevantne za poslodavce, toliko godina pošto su imali poslednji posao - ocenio je Miroslav Janković, pomoćnik direktora Republičkog zavoda za statistiku, govoreći juče na skupu o tržištu rada i multinacionalnim korporacijama u Srbiji, u organizaciji Danas konferens centra. Citirajući ove rezultate dobijene aprilskom anketom o radnoj snazi te podatak o prosečnoj plati u Srbiji, koja je u septembru iznosila 38.762 dinara neto, odnosno 53.838 dinara bruto, Janković je zaključio da multinacionalne kompanije u Srbiji mogu da svoju radnu snagu regrutuju i iz fonda zaposlenih, a ne samo nezaposlenih građana, budući da im za evropske pojmove ovako niska cena rada omogućava da nudeći nešto više zarade svojim radnicima, privuku i one koji već imaju posao u nekoj drugoj kompaniji.

Marijana Pavlović iz Američke privredne komore, naglasila je da u Srbiji nema dovoljno edukovanog kadra za potrebe multinacionalnih kompanija, zbog čega one sada sve češće zapošljavaju mlade ljude čim završe fakultet i zatim ih edukuju u skladu sa svojim korporativnim potrebama.

 Prosečan radnik je godišnje koristio 25 dana bolovanja, dok su, recimo, slovački radnici koristili dvostruko manje dana za lečenje. U odnosu na zapadnoevropske države situacija je još drastičnija pa jedan nemački radnik, zbog bolesti odsustvuje osam dana godišnje.

Svaki radnik u Srbiji u državnoj službi u proseku koristi 27 dana bolovanja godišnje, a u privatnoj 9-10 dana. U strahu za radno mesto radnici se u krizi ipak ređe odlučuju za bolovanje, pokazuju različita istraživanja. U Uniji poslodavaca Srbije navode da se pre pet godina u javnoj službi godišnje na bolovanje išlo i do 36 dana, a u privatnoj sedam dana duže nego danas.