Aprilske plate u javnom sektoru i penzije biće veće za 3,46%. Redovno povećanje plata, koje će se isplaćivati od maja, biće nešto više od onoga što je država planirala budžetom, ali će, kako je "Novostima" potvrđeno u Nemanjinoj 11, biti dovoljno sredstava za redovnu isplatu.

Povišica koja stiže u maju za penzionere će iznositi, u proseku, oko 800, a za zaposlene koji plate primaju iz državne kase oko 1.600 dinara.

 Vlada Srbije usvojila je na sednici 5. aprila Predlog zakona o otpisu kamate na dospele obaveze po osnovu određenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

                          

Prema tom predlogu, kako je saopštila vladina pres služba, kamate će biti otpisane obveznicima koji podnesu zahtev do 30. juna 2013. godine.

Otpis kamata predviđen je za dugove po osnovu naplate poreza na dohodak građana, uključujući i porez na prihode od samostalne delatnosti, porez na dobit preduzeća, porez na prenos apsolutnih prava, porez na nasleđe i poklon, porez na promet, porez na registrovano oružje, porez na fond zarada, porez na finansijske transakcije, doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinose za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Vlada je predlažila da kamate budu otpisane uz uslov da je obveznik do dana podnošenja zahteva uplatio glavni dug za obaveze do 31. decembra 2011. godine.

Tim predlogom, kako je objašnjeno, Vlada pomaže oživljavanje i razvoj privrede i omogućava se da se privreda i preduzetnici, kao i fizička lica, rasterete neplaćene kamate, kako bi bili u mogućnosti da efikasnije izmiruju tekuće obaveze.

Izvor: www.ekapija.com

 Nova najniža cena radnog sata upravo je startovala i uprkos buntu poslodavaca, neće se menjati sve do marta iduće godine. Tako minimalna zarada (20.010 dinara) i prosečna februarska plata (40.003 dinara) nikada nisu bile tako blizu jedna drugoj, pa iz tog razloga poslodavaci najavljuju bojkot kolektivnih ugovora, odnosno opstrukciju toplih obroka i regresa.

Ipak, čini se da je većina njihovih "pretnji" zapravo pucanje u prazno jer će novu satnicu uglavnom, kao i do sada, najviše poštovati državna preduzeća, dok će zaposleni u privatnim firmama prolaziti po starom.

- Pristajemo da radnicima koji žive od minimalca isplaćujemo novu uvećanu cenu rada, ali ne i da se linearno povećaju plate svima ostalima - objašnjava Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije.

- Zato ćemo predložiti sindikatima da se u obračunu prosečnih zarada kao koeficijent uzima stari iznos. Ukoliko ne dobijemo pristanak, povući ćemo svoje potpise sa svih kolektivnih ugovora.

 Spisak radnika sa beneficiranim radnim stažom biće izmenjen do kraja godine. Republički Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje će uraditi reviziju čak 286 radnih mesta kako bi se uverio u opravdanost pojedinih beneficija. A istovremeno će u obzir uzeti i zahteve NIS "Naftagasa" i JKP "Gradska čistoća" da se delu zaposlenih iz ovih preduzeća uvedu nove beneficije pri računanju staža.

- Fond PIO će, prema planu za ovu godinu, uraditi reviziju u crnoj i obojenoj metalurgiji - najavljuje Miloš Labudović, koordinator za staž osiguranja sa uvećanim trajanjem u Fondu PIO.

- Na ukupno 286 radnih mesta će se ponovno ocenjivati uslovi rada, a samim tim i potreba da se na tim poslovima staž računa sa uvećanim trajanjem.

 Udruženje poslodavaca "Poslodavac" zatrazilo je u petak (23. mart 2012.) da Vlada Srbije poveća neoporezivi deo zarade sa 7.310 na 13.000 dinara, ukoliko se primeni odluka o povećanju minimalne cene rada.

Prema odluci Socijalno-ekonomskog saveta, minimalna cena radnog sata biće povećana od 1. aprila sa 102 na 115 dinara.

"Utvrdjivanje minimalne cene rada od 115 dinara po času nije u sladu sa Zakonom o radu, ne odražava realno stanje u privredi Srbije i ugrožava tekuću likvidnost privrede", piše u saopštenju "Poslodavca".

                             

To udruženje je predlažilo da se povećanjem neoporezivog dela zarade obezbedi ravnomerno opterećenje privrede i državnog budžeta, kako bi se usled povećanja minimlane cene rada sprečilo dalje otpuštanje zaposlenih.

Udruženje "Poslodavac" nije član Socijalno-ekonomskog saveta a među njegovim članicama su "Srbijagas", "MK grupa", "Jugoimport SDPR", "IMT grupa", Privredna komora Beograda, "Centroproizvod", "Jat", "Mona", "Jugohemija", kompanije iz sastava "Delta grupe".

Izvor: Beta

 Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) omogućila je da nezaposleni na njenoj evidenciji dobiju savetnika za zapošljavanje i da zajedno sa njim naprave indivudualni plan zapošljavanja.

"Individualni plan podrazumeva različite aktivnosti dogovorene sa savetnikom. Na osnovu zajedničke procene predlažu se određene mere i aktivnosti koje je neophodno da se preduzmu ukoliko se aktivno traži posao, a za savetnika on predstavlja instrument za dalji individualni rad", objavila je NZS na svojoj internet strani.

Kako se ističe, važno je da individualni plan zapošljavanja bude doživljen kao vlastiti plan aktivnosti koje treba preduzeti.

 Minimalna neto zarada po radnom satu biće povećana od aprila za 13 dinara i iznosiće 115 dinara, odlučio je u ponedeljak (12. marta 2012.) Socijalno ekonomski savet.

Kako je saopšteno iz tog tripartitnog tela, za period januar - mart ove godine minimalna neto zarada će ostati nepromenjena i iznosiće 102 dinara po radnom satu.

                             

Odluka o povećanju minimalne neto zarade po radnom satu važiće, kako se navodi, do februara naredne godine.

Navodi se da će Vlada Srbije od aprila povećati neoporezivi deo zarade na iznos od 10.000,00 dinara.

Savet je usvojio i zaključak kojim je ministru rada i socijalne politike Rasimu Ljajiću preporučio da donese odluku o proširenom dejstvu Posebnog kolektivnog ugovora za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala na sve poslodavce u Republici Srbiji u ovom sektoru.

Za predsedavajućeg Saveta u periodu mart 2012. - mart 2013. godine izabran je Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije.

Socijalno ekonomski savet čine predstavnici Vlade Srbije, reprezentativnih sindikata i Unije poslodavaca Srbije.

izvor: Tanjug

 Članom zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji za 2012. godinu utvrđuju se i planiraju zdravstvene potrebe osiguranih lica Republike Srbije, prioriteti za sprovođenje zdravstvene zaštite osiguranih lica, ciljevi i mere zdravstvene zaštite i zdravstvene usluge za realizaciju zdravstvenih potreba osiguranih lica po nivoima zdravstvene zaštite, pretpostavke i uslovi za realizaciju Plana zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i predloženih promena u oblasti sprovođenja "oportunističkog" i uvođenja organizovanog skrininga, kapaciteti zdravstvene službe, finansiranje Plana zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i način praćenja sprovođenja i realizacije Plana zdravstvene zaštite za 2012. godinu.

                                 

Plan je doneo Upravni odbor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u oktobru 2011. godine na osnovu Zakona o zdravstvenom osiguranju.

Plan je ujedno i posebna faza i instrument u oblasti planiranja aktivnosti u realizaciji ciljeva iz Nacionalnog programa "Srbija protiv raka" i posebnih nacionalnih programa prevencije i rane detekcije tipa 2 dijabetesa, za prevenciju raka dojke, raka grlića materice i za prevenciju kolorektalnog karcinoma.

Na osnovu pravilnika zdravstvene potrebe u oblasti preventivne zdravstvene zaštite (promocija zdravlja i zdravstveno-vaspitni rad, obavezna aktivna imunizacija i prema kliničkim indikacijama i eksponiranim lica, opšte higijenske, epidemiološke i druge preventivne mere i usluge u individualnim i u slučajevima masovnog oboljevanja, potrebe za preventivnim i ciljanim pregledima u interesu unapređenja, zaštite i očuvanje zdravlja određenih populacionih i vulnerabilnih grupa i sprečavanja oboljenja i poremećaja i radi blagovremenog otkrivanja bolesti u ranoj i početnoj fazi i druge aktivnosti) utvrđuju se na primarnom nivou zdravstvene zaštite, gde se i realizuju u najvećem obimu, kao i na sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite.

Kako je naznačeno u Planu, najveći deo zdravstvenih potreba (u odnosu na zdravstvene preglede i usluge) utvrđuje se na primarnom nivou zdravstvene zaštite, gde se i obezbeđuje i zadovoljava – oko 85%. Za manji deo stanovništva, do 15% zdravstvenih potreba se realizuju na sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite.

Prioriteti za sprovođenje zdravstvene zaštite stanovništva na području Republike Srbije iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u Republici Srbije utvrđuju se i planiraju pre svega u odnosu na vulnerabilnost populacije, izloženosti rizicima za oboljevanje i njihovu učestalost, težinu i složenost oboljenja i stanja i druge karakteristike (akutnost, hroničnost, masovnost, infektivnost oboljenja, letalitet od određenih bolesti), a zatim u odnosu na raspoložive i opredeljene kadrovske, finansijske i druge kapacitete u zdravstvenoj zaštititi.

Realizacija zdravstvenih potreba osiguranih lica za 2012. godinu, planira se u okviru kapaciteta zdravstvenih ustanova i službi u primarnoj zdravstvenoj zaštiti (dom zdravlja, zavodi) i zdravstvenih ustanova sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite (bolnica, klinika, institut, kliničko-bolnički centar, klinički centar) u oblasti utvrđenih prava na zdravstvenu zaštitu iz člana 34–45. Zakona o zdravstvenom osiguranju: mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti, pregledi i lečenja u vezi sa trudnoćom, porođajem i postnatalnim periodom, pregledi i lečenja u slučaju bolesti i povreda, pregledi i lečenja bolesti usta i zuba, medicinske rehabilitacije u slučaju bolesti i povreda, obezbeđenje i korišćenje lekova i medicinskih sredstava, obezbeđenje i korišćenje proteza, ortoza i drugih pomagala za kretanje stajanje i sedenje, pomagala za vid, sluh i govor, stomatološke nadoknade, kao i druga medicinsko-tehnička pomagala.

Za više informacija pogledajte Plan zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravtsvenog osiguranja Republike Srbije za 2012.

Izvor: E Kapija

www.ekapija.com

 U Srbiji, prema procenama sindikata, zdravstvene knjižice nisu overene čak 100.000 radnika i odlukom Vlade Srbije tim radnicima je omogućeno da mogu da ih overe, rekao je juče u Kragujevcu ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić.

                          

- Radnici ne mogu da budu kolateralna šteta nesavesnih poslodavaca koji ne uplaćuju poreze i doprinose, a između ostalog i za zdravstveno osiguranje, zbog čega je Vlada Srbije odlučila da tim radnicima omogući da narednih šest meseci imaju overene zdravstvene knjižice - rekao je Ljajić.

Naglašavajući da će taj zaključak Vlade Srbije biti realizovan preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, Ljajić je rekao da će "odluka biti produžena i posle tih šest meseci, ukoliko se ne nađe neko drugo rešenje za te radnike".

Izvor: www.ekapija.com

 Povećanje starosne granice za odlazak u penziju, za muškarce i žene, u ovom trenutku nije predviđeno, rekla je državna sekretarka u Ministarstvu rada i socijalne politike Radina Todović.

Ona je dodala da će, s obzirom na nepovoljna ekonomska kretanja i praksu drugih zemlalja, taj posao sačekati buduću Vladu Srbije.

Prema aktuelnom zakonu, muškarci u penziju odlaze sa 65, a žene sa 60 godina. Ta starosna granica bi, međutim, prema zahtevima iz Međunarodnog monetarnog fonda, mogla da bude povećana. Prema najavama iz Evropske komisije, starosna granica za odlazak u penziju za žene i muškarce bi mogla biti povećana od pet do sedam godine, pa bi se u zemljama Evropske unije u penziju odlazilo sa 72, pa i više godina.

 Među nezaposlenima čak 54,6 odsto ljudi traži posao duže od četiri godine pa je veliko pitanje koliko su njihova znanja i veštine relevantne za poslodavce, toliko godina pošto su imali poslednji posao - ocenio je Miroslav Janković, pomoćnik direktora Republičkog zavoda za statistiku, govoreći juče na skupu o tržištu rada i multinacionalnim korporacijama u Srbiji, u organizaciji Danas konferens centra. Citirajući ove rezultate dobijene aprilskom anketom o radnoj snazi te podatak o prosečnoj plati u Srbiji, koja je u septembru iznosila 38.762 dinara neto, odnosno 53.838 dinara bruto, Janković je zaključio da multinacionalne kompanije u Srbiji mogu da svoju radnu snagu regrutuju i iz fonda zaposlenih, a ne samo nezaposlenih građana, budući da im za evropske pojmove ovako niska cena rada omogućava da nudeći nešto više zarade svojim radnicima, privuku i one koji već imaju posao u nekoj drugoj kompaniji.

Marijana Pavlović iz Američke privredne komore, naglasila je da u Srbiji nema dovoljno edukovanog kadra za potrebe multinacionalnih kompanija, zbog čega one sada sve češće zapošljavaju mlade ljude čim završe fakultet i zatim ih edukuju u skladu sa svojim korporativnim potrebama.

 Prosečan radnik je godišnje koristio 25 dana bolovanja, dok su, recimo, slovački radnici koristili dvostruko manje dana za lečenje. U odnosu na zapadnoevropske države situacija je još drastičnija pa jedan nemački radnik, zbog bolesti odsustvuje osam dana godišnje.

Svaki radnik u Srbiji u državnoj službi u proseku koristi 27 dana bolovanja godišnje, a u privatnoj 9-10 dana. U strahu za radno mesto radnici se u krizi ipak ređe odlučuju za bolovanje, pokazuju različita istraživanja. U Uniji poslodavaca Srbije navode da se pre pet godina u javnoj službi godišnje na bolovanje išlo i do 36 dana, a u privatnoj sedam dana duže nego danas.